Ko će ugasiti svetlo za sobom?

Ko će ugasiti svetlo za sobom?

Ovog meseca sproveli smo jedno malo istraživanje među srednjoškolskom i studentskom omladinom od 18 godina iz Prokuplja. Kada smo sumirali njegove rezultate došli smo do iznenađujuće činjenice. Polovina mladih želi da ostane u Prokuplju, a još 30% njih vidi svoju budućnost u nekom drugom gradu u Srbiji. Optimističnije od očekivanog, zar ne?

Mladi u Prokuplju imaju krajnje pozitivnu i lepu sliku o Srbiji. Kada bi neko uspeo sve njihove reči o Srbiji da stavi na platno nastalo bi pravo remek delo vredno čak 50.000. Čega 50.000? Dinara? Evra? Kruna? Ne, 50.000 mladih ljudi koji, prema objektivnim podacima, napuštaju Srbiju na godišnjem nivou.

Oni ne smatraju da je Srbija idealna sredina, a idealnim standardom i uslovima za život, ali mlade karakteriše jaka vera u sebe i u budućnost.

Međutim, omladinu ne čine samo srednjoškolci i studenti, već svi oni do 30 godina koji su završili srednje, više ili visoko obrazovanje i već napustili roditeljsko gnezdo.

PORAŽAVAJUĆI PODACI ODLIVA STANOVNIKA TOPLICE
PROKUPLJE U periodu od 2018. do 2019. godine, prema zvaničnim podacima do kojih smo došli 851 građanin Toplice dobio je radnu vizu i napustio je ovaj kraj. Ako uzmemo u obzir da je najmanje još toliko ljudi trbuhom za kruhom otišlo na zapad da radi na crno, odnosno bez papira, taj podatak je poraža…

Imajući ovo u vidu sproveli smo još jedno istraživanje koje je obuhvatilo mlade od 18 do 30 godina koji nisu u procesu obrazovanja. Obradili smo i te podatke, i zamislite, ponovo iznenađenje. Ovoga puta malo manje optimistično. Mnogo manje. Oko 30% njih želi da ostane u Srbiji, a u Prokuplju gotovo niko. Većina njih je izjavila da poznaje barem dvoje vršnjaka koji su otišli iz ove zemlje.

http://www.toplicke.com/najgori-djaci-su-na-rukovodecim-mestimalokalni-celnici-ne-izuzimajuci-ni-jednog-vode-racuna-samo-o-sopstvenim-tj-licnim-interesima/

Da li je zaista toliko veliki jaz između studenta i radnika, iako pripadaju istoj generaciji? Moguće je. Oni koji su i sami nekada govorili kako nikada neće otići govore da školarci i studenti još uvek žive o trošku svojih roditelja i da su teškoće koje ih pritiskaju s vremena na vreme neuporedivo manje od onih koje konstantno muče njihove vršnjake koji izdržavaju sami sebe. Naravno i među mladima koji su završili obrazovanje postoje oni koji žive o trošku roditelja, ali velika je razlika između studenta koji ima osećaj vrednosti, osećaj da radi nešto nešto što će se isplatiti kad tad i ,,bezvrednog parazita'' koji ne doprinosi ništa svojoj porodici.

http://www.toplicke.com/predsjednice-premijeru-i-vladajuca-svito-odlazim-ali-suze-svojih-roditelja-vam-nikad-necu-oprostiti/

Možda je to samo tako bilo pre par godina.  Možda ova generacija veruje u ideale više nego prethodnih. Možda je hrabrija u odnosu na njih. A možda će ova generacija biti baš ona koja će za sobom ugasiti svetlo.


Share Tweet Send
0 Komentara
Učitavanje...