“MILAN TOPLICA” NAJVEĆA PROKUPAČKA MISTERIJA

“MILAN TOPLICA” NAJVEĆA PROKUPAČKA MISTERIJA

Fabrika mineralne vode „Milan Toplica“ i dalje je najveća misterija prokupačke opštine, jer je jedina fabrika vode u Srbiji koja ne radi. Put koji je zatvorio fabriku dugačak je već dvadeset godina i po svoj prilici, sudbina ove fabrike, koja je privatizovana je u rukama vlasnika.

Proces privatizacije fabrike „Milan Toplica“ koja je u bivšoj Jugoslaviji važila za jednu od najboljih, a kvalitet vode sa četiri prirodna izvora bio u devet najboljih u Evropi, počeo je 2002. godine. Dve godine kasnije je prodato 70 odsto društvenog kapitala konzorcijumu „Atlas sistem”, „Eko-produkt” i „Ce market” za 6,6 miliona dinara, a već 2008. godine Agencija je raskinula ugovor sa ovim kupcima.

Konzorcijum je pre raskida ugovora uradio nove bušotine, iz kojih je poteklo 18 litara mineralne vode u sekundi. Podigli su, novu proizvodnu halu od 2. 508 kvadratnih metara i uvezli savremene mašine. Konzorcijum se raspao, jer su njegovi čelnici optuženi za nedozvoljene radnje u vreme opšte privatizacije.

Stečajni postupak u „Milan Toplici” pokrenut je 2009. godine, kada je prodat i organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću, čiji je jedini član „Invest-import internacional” iz Beograda sa 100 odsto udela. Tada se ispostavilo kako je tvrdilo tadašnje  Ministarstvo rudarstva, da preduzeću „Milan Toplica” nikada nije odobrena eksploatacija podzemnih voda.

Nastala je nova privatizacija, te je fabrika postala društvo sa ograničenom odgovornošću i danas je upisana kao aktivna u Agenciji za privredne registre.

Tu su se negde svi ućutali, ali je marta 2015. godine,  grupa radnika pokrenula protest ispred zgrade suda i to okupljanje na po sat vremena trajalo je dva dana. Njihovo okupljanje podržala je vladajuća garniture u Prokuplju i tada predsednik Opštine mIroljub Paunović, koji je iz SPS prešao u SNS i postao predsednik rekao je da će lokalna samouprava da pomogne da fabrika proradi. Radnici, uvereni da nije reč o praznim obećanjima, otišli su kući. Ipak, to nikako nije mogla da bude istina, jer je fabrika privatizovana i SAMO VLASNIK može da je pokrene. Lokalna samouprava nema uticaja, ali joj je tada trebalo da podrgeje nadu bivših radnika.

Voda teče, a zašto nije pokrenuta proizvodnja postoji više objašnjenja. Ipak sve je kao dobro i strogo čuvana tajna, pa su svi naši raniji pokušaji da saznamo istinu nailazili na zid ćutanja i prebacivanje lopte sa jednu na drugu odgovornu službu.

B.R.


Share Tweet Send
0 Komentara
Učitavanje...