I da imam dva čokota vinove loze, izašao bih danas da obavim tradicionalno orezivanje vinove loze, jer je to naša tradicija i tim činom pokazujemo da poštujemo muku naših predaka- kazao nam je Vladica Mišković iz Prokuplja koji je sa prijateljima u svom vinogradu na Svetog Trifuna orezao par čokota. Simbolično na ovaj način za njega i za sve ljubitelje grožđa, vinograda i vinove loze počela je godina.
Mišković ima vinograd od 22 ara koji je u njegovoj porodici već 60 godina u selu Stara Božurna kod Prokuplja. Ovaj kraj koji je u prošlosti bio vinogradarski, poznat po autohtonoj sorti „prokupac“ danas je što se tiče vinograda siromašan, ali Mišković, koji je po zanimanju lekar, specijalizant interne medicine, ne odustaje od tradicije. Uz skromnu, ali tradicionalnu zakusku, orezao je tri čokota, polio ih svojim domaćim vinom i tako započeo još jednu vinogradarsku godinu.
- Ovaj vinograd zasadio je moj deda Ljubomir, negovao ga otac Dušan i sada je meni pripala ta čast da se staram o njemu. Koliko da sam umoran, prenatrpan obavezama, kakvi god da su vremenski uslovi, nikada se nije desilo, evo već 22 godine da na ovaj dan ne dođem. To smatram svojom dužnošću i čašću kojom odajem poštu mojim precima- priznaje nam ovaj lekar.
Iako je nekoliko njegovih prijatelja negodovalo zbog pešačenja uz brdo kilometar i po, on ih je sa osmehom bodrio i činilo se da je ovaj trenutak posebno svečan.
- Sada se samo simbolično orezuje, odnosno obavi se orezivanje tri čokota, a za mesec dana se radi kompletan vinograd. To je za mene simbol jedinstva, sloge i porodice, pa volim da to činim sa prijateljima- dodaje naš sagovornik.
Svoje vino, koje proizvede nakon berbe ponosno nudi kada mu dođu gosti. Kako kaže, godišnje proizvede od 2. 500 čokota oko 600 litara vina. Ono se ljubomorno čuva u podrumu porodične kuće u Staroj Božurni i ponosno iznosi u specijalnim prilikama.
Prokupački kraj je od davnina bio vinogradarski. Ipak, ta proizvodnja je potpuno zamrla. Hektari pod vinovom lozom, sada su neobrađeni, ali polako poslednjih godina ponovo se na mala vrata doduše, vraća ova tradicija. Miškovići su zato još ponosniji, jer je njihov mali vinograd uvek bio živ.
Prošle godine porodica Mišković je bogatija za malog Dušana i on će, kao i njegov otac Vladica, deda Dušan, pradeda Ljubomir, nastaviti tradiciju u vremenu koje dolazi i kada stasa. Za sada je on podrška i motiv svom ocu da neguje tradiciju i ljubav prema vinogradu!
