ZAŠTO SAM PROPUSTILA BRNABIĆ-LONČAR

ZAŠTO SAM PROPUSTILA BRNABIĆ-LONČAR

Mislim da imam ozbiljno opravdan razlog zašto kao novinar nisam ispratila današnju posetu Brnabić- Lončar i uz dužno poštovanje prema svima Vama koji nas pratite imam moralnu obavezu da Vam objasnim razlog. Mnogo je toga što je presudilo, ali da krenemo redom.

Stvarno mislim da je besmisleno da gradimo bolnicu, kada ni u ovoj sada nemamo sve potrebne lekare specijalste, kada rade sa aparaturom s početka prošlog veka i kada je njihovo dostojanstvo ozbiljno poljuljano.

Za koga nova bolnica, ako se ikada napravi, u šta sumnjam, jer oni ni jednu ulicu, odnosno deo do sada nisu završili kako treba: u Vojvode Mišića nedostaju behoton ploče i trotoar, a u delu ulice Miloš Obilić ima trotoara, ali asfalt koji je postavljen na sve liči, samo ne na asfalt (mnogo je još primera: nova pijaca, industrijska zona, gimnazijska zgrada, glavni most, ....ali da ne nabrajam, ovo bi onda bio roman, a ne tekst) , kada svi odoše?

Da li se zgrada stara četrdeset godina, bez ikakve funkcije, može prepraviti u moderno zdanje: čitaj baba u devojku?

Da li novinar može da pita šta želi?

Jesam se prijavila za akreditaciju, ali koja je svrha biti statista jer poslednjih godina ni novinar nije više novinar, već broj  koji pravi gužvu i „kao“ zapisuje i sluša. To više neću da budem!

I potvrda o akreditaciji nije ni stigla. Nije ni morala jer sam već rešila da ne ispratim taj skup i da on prođe bez mene, što i nije neka šteta i mislim da je obostrano zadovoljstvo. Doduše, priznajem i čunci su se zapušili u kući, pa je i to moralo da se reši....

Ipak, imala sam jedno pitanje ne za Brnabić i njene leteće kokoške i ko zna šta sve ne što sam čula poslednjih dana, ne o bolnici koja se „pravi“ već za Lončara. U glavi sam sve već spremila i išlo bi ovako:

„Ja sam Biljana Roganović i govorim srpski. Za koga pravite bolnicu?“

I to bi bilo sve i u toj jednoj rečenici -pitanju sadržalo bi se sve napred rečeno i ono o čemu posebno mislim poslednja dva dana: „Crnogorci ispaše veći Srbi od Srba!“

Da pojasnim: dakle, poreklom sam Hercegovka, rekao bi neko Crnogorka. I to nikada nisam isticala, niti se tako osećala (izvini narode moj, bila sam u zabludi) . I moj otac se uvek izjašnjavao kao Srbin crnogorskog porekla i možda je on kriv što nisam osećala svoju suštinu. Sada sa ponosom želim da se vrtim korenu. Posle one Lončarove izjave o Crnogorcima koji ne znaju srpski, shvatila sam da me je sramota da budem to što jesam i da treba da budem to što u stvari jesam.

E takav čovek ne zaslužuje da mu statiram u filmu koji je zamislio.

A gde ste svi vi ostali? Trenutno mislim na sestru Batrićevu iz „Gorskog vijenca“, ako znate njenu priču, dalje objašnjenje vam ne treba.....

Biljana Roganović


Share Tweet Send
0 Komentara
Učitavanje...