Čitav radni vek provela u istoj radnji

Jelena Todosijević (54) iz Prokuplja već pune 33 godine radi u istoj burekdžijskoj radnji „Crnotravka“. Sve je krenulo slučajno, došla da bude prodavac i ostala do danas. Tajna te dugovečnosti je odnos koji ima sa gazdaricom Zoricom Jovanović, ali i sa gazdom Stojanom.

-Mi smo kao sestre, od prvog dana. Nekako se sve uklopilo i nikada nisam razmišljala da promenim radno mesto. Zamislite i matični brojevi su nam jedan do drugog- priča Jelena kako je sve počelo i kako traje.

Jelena ima sve reči hvale za svoje gazde i objašnjava da se o svemu dogovaraju.

-Kada mi je potreban slobodan dan, bez reči ga dobijem. Kada treba duže da se ostane, ostanem. Sa gazdaricom se nikada nisam posvađala, prosto to funkcioniše kao da smo jedno, ali zaista. Zbog tog odnosa sam i ostala- priznaje Jelena.

U momentu kada smo je obišli Zorica nije bila tu, ali Stojan kaže da žive kao porodica i da će radnja da traje dok Jelena radi.

-Mi smo u penziji, pa čekamo i nju da ostvari penziju i onda zatvaramo radnju- objašnjava Stojan.

Kroz šalu dodaje da nije baš zadovoljan, jer „Jelena viče i svađa se“.

-Sa mnom se i posvađa, ali sa ženom nikada. Ja sam ovde ono treće smetalo, koje tako donosi šta je potrebno i ne mešam im se mnogo u posao. I mušterije misle da nam je ćerka, oni koji je ne znaju, jer nećete verovati, njih dve liče. Baš mi je žao što sada nije ovde da i vi to primetite- šali se Stojan.

I mušterije dolaze, pozdravljaju Jelenu, kao svog rođenog. Sve nekako funkcioniše kao celina i problema nema. I dok u ostalim radnjama prodavci retko opstaju duže od maksimalnih nekoliko godina, Jelena će kaže ovde dočekati penziju. Posao nije težak, ali je tu najvažniji odnos koji se ostvari sa gazdama.

-Ne mrdam odavde, ovo je moja druga kuća- sigurna je ona.

Kao jedna od najstarijih burekdžijskih radnji u Prokuplju, oni imaju svoje stalne mušterije, a glas o njihovom odnosu širi se Porkupljem kao primer prave ljudske tolerancije i uvažavanja.