E, oni su moji!

Kaže legenda da ih beše sedam Palantin, Aventin, Kapitol, Kvirinal, Viminal, Eskvilin i Celian... i nastade Rim - dođoše i pokoriše svet.

 Ova moja priča je vezana za mojih sedam Hisar, Umac, Računkovo brdo, Borovnjak, Sokolicu, Veliku i Malu Gubu.

 Slučajnost?

- Pa previše je to slučajnosti moji prijatelji, ako mene pitate.

Istorija je toliko puta mešala prste, beležila i kazivala, a uvek nas je ostavljala nekako nedorečene i na zapećku.

Eto tu, među tih sedam brda, u palanci, u dolini, e baš tu se naseliše.

Slučajnost?

- Teško je reći, zaista! Sabrani su oni s “koc'a i konopca“ - što bi narod kazao. Ma, da ih je neko s namerom birao, ni bolje ni gore sastavio ne bi.

Univerzalnu nošnju nemaju, jer svako svoju ima. Pretežno isti, a različiti.

Kada bi upao međ’ njih, pomislio bi da tu nikakvog reda nema, a ako bi pak par dana konačio, spoznao bi putnik zakone njine.

Sve se tu zna, a ako se i ne zna, munjevito se saznaje.

Takvi su ti oni, brzo pričaju, puno misle, a kad misle - mogu i da se zbune. Lako ih je znati, a teško spoznati. Lisice su to prave!

Možeš sa njima reke popiti kada te do sebe puste.

Takvi su, neumereni često.

E baš ti takvi, krivo nasađeni, prgavi i brzopleti, ti sarkastični i gromoviti, isti oni koji dižu ruke po ulici, mašu i glasno se pozdravljaju, oni međ’ sedam brda

– E, moji su!

Često pate, a duplo više vesele, jer i kad tuguju oni se raduju - Prosto!

Vole oni da se žale,

pa da krive druge.

Vole i sebe da se stide,

pa da im je sve tuđe bolje.

Vole i da rade, da međ’ sobom šegu teraju!

Vole oni tako - takvi su!

Ako im se zamerao nisi,

briga nemaš,

ako si pak šta rekao – čas će varoš znati ko si.

Reći će ti i što misle i što ne misle.

Teraće kavgu za vrat svakome ko im na put stane.

Oni su ti oholi, često i razuzdani ako na njih kreneš.

Dobro ih je znati, a najbolje popiti sa njima potoke i reke.

Kada ih spoznaš i međ’ njih dođeš – oni te dočekaju!

 Milije ćeš tada teško naći, i veselije i bolje i druželjubivije.

 E tada sve može!

Tada „će rešimo“,

tada „će ga napravimo“ ,

tada „će bude“!

 Rado ti se oni odazivaju svakom događaju, od kada istorija pamti.

Zaborave ih često kada su svečanosti, ali kada je nedaća pred vratima uvek ih se sete.

 Takvi su ti oni, od čistih emocija satkani, sarkazmmom ozidani.

Takvi su ti oni, a kada ih spoznaš, lako ih je voleti.

Baš ti međ’ sedam brda, suncem okupani

– E, oni su moji!

Milena Biljane Ivanović