Sve što postoji ima dva lica. Jedno za sebe, a drugo za druge. Svaki list, kad okreneš, nosi nešto nesvakidašnje, novo. Koliko često pokazujemo oba lica ?
Nikako nije lako otkriti sve što ono nosi. Lice služi da ti bude čist obraz, a naša je sredina rukovodeći kadar kada su “obrazi” u pitanju. Puniji obrazi ne osećaju šamar, ovi malo slabiji, osete i najmanji.
Jedno lice ljudi imaju kad ne plate račun za struju. Druga strana lica se smeši svemu što dolazi sutra. Kako li spavaju bezlični, kojima obrazi nisu sačuvali miran zimski san ?
Broje zalogaje, gurnute u obraze, dok se plaše što i sami imaju bar dva lica, bezlična.
Ovi ostali broje račune, dok brojilo pamti – mnogi su ušli u crveno.
Ivana Đurković
Prijavite se ili se registrujte kako bi bili i vi deo prokupljepress.com kulture.
Pretplatite se