Ko gubi, ima pravo da se ljuti, ali mi nije jasno što misle da su izgubili oni koji su pobedili? Biće nisu sigurni u svoju pobedu, ruku koju podižu svaki put kada glasaju za neku besmislenu odluku koja nas vuče još dublje ka dnu.
Ali vole da u napadu svoje nesigurnosti i neispunjenosti svale krivicu na tuđa leđa.
Tako ja večeras negde posle 22 sata dobih neke sms poruke od jednog odbornika SNS u lokalnoj Skupštini Prokuplja. O mojoj sada propaloj lepoti, tome koliko sam smešna i koliko su neki ljudi iz moje prošlosti smešni. U tonu istog nostalgija, neke godine kada nije postojao SNS i verovatno želja da nije tamo gde je sada: u masi i pozadini onih koji nam kroje sudbinu!
Inače, volim te poruke SNS članova. Mnogo govore o njima i potvrđuju ono što mislim: da se stide onoga što jesu. I ne bi stigle poruke da pišem "cveće i kako je sve bajno i kako naš grad nezadrživo srlja u progres i postaje svemir" tih istih odbornika koji dižu ruke za svakakve nezakonite i nesmislene odluke.
Jer, kako drugačije objasniti ove poruke?
Biljana Roganović
