Kakvi smo to lјudi?

Gde smo nestali? Zbog čega želimo samo krv, patnju? Šta nas je to dovelo dovde da nas samo interesuje nečija tragedija, smrt?

Reći ćete novine su krive.

Ma kako da ne! Jedna tragedija se čita hilјadu puta više od bilo koje lepe vesti. Od bilo koje ozbilјne istraživačke priče. Od bilo čega pozitivnog, ili istinitog. I što je najgore, ne samo čita, već i zlurado, besmisleno, zlo komentariše. I tajno da niko ne zna čitate i uživate u nesreći, a čik da čitate i lajkujete neku lepu stvar.

Evo, mogu svima da pokažem broj čitanja. To što je neko pao, ili skočio, što je lični čin i lična muka, je nešto što gutate, čemu se sladite, što volite da znate. I pitate se je li namerno neko pao, ili se sapleo?!!! ТО ЈЕ НЕШТО О čemu se priča uz kafu sa komšinicom.

Ne interesuje vas novi broj zaista jedinstvenog časopisa u Toplici, istraživački tekst o tome koliko nam je na grbači „Demetra“, ili koji je sportista ostvario dobre rezultate. Ej bre, ozbiljna stvar, trošenje naših para, ozbiljan tekst na kome se dugo radilo i koji je važan za vreme koje dolazi. Ne interesuje vas priča o selu u kojem meštani sami uređuju prostor, o lјudima koji pomažu drugim lјudima, ili deci kojoj treba novčana pomoć za lečenje. Ne interesuje vas dobrota, sreća, ni humanost. Ne interesuju vas naučna otrkića, prošlost našeg kraja, lepota predela. Ne interesuje vas vaša i budućnost vaše dece. Ne interesuje vas kako zaustaviti ovaj sunovrat vremena u kojem živimo. Niti koliko se neko trudi da unapredi sredinu i prostor u kojem živi. Interesuje vas samo intriga i ljudski, odnosno tuđi pad.

SAMO VAS INTERESUJE TUĐA KRV I NESREĆA.

Nije kriva ni ova vlast, ni ona prethodna, ni ona pre nje. Ni bilo koja. Za svoju nečovečnost, samoživost, nedostatak humanosti i saosećanja svaki čovek sam odgovara. Ne može nas niko naučiti svemu tome, ako smo se zagubili.

A naši preci nas gledaju i pitaju se gde su pogrešili....

Bilјana Roganović

P.S. Ne lajkujete? Naravno da ne, što biste.