Miloš Gašević (21) iz Prokuplja oduvek je negovao i cenio ljubav prema tradiciji, a ono što ovog studenta Pravoslavno bogoslovskog fakulteta u Beogradu odvaja od svojih vršnjaka je ljubav prema epskoj narodnoj poeziji i guslama. Tako ne samo da gusla od malih nogu, već je Gašević krenuo i da pravi gusle. Prve su već gotove, one koje je namenio sebi, a stigle su i druge.
Zahvaljujući pradedi Milošu koji je bio majstor za gusle, nasledio je čitavu radionicu i u njoj se sada ponovo čuju alati stari više od jednog veka.
-Prošlog leta sam počeo da pravim gusle. Radio sam ih po malo, kada mi vreme dopusti, ali ako stvarno sednete da radite, mogu biti gotove za petanest dana- objašnjava Miloš.
Dodaje da je u svemu najteže obraditi karlicu, koja je od javorovor drveta.
-To je meko drvo, pa kada se dubi na četiri do pet milimetara, može lako da se izbuši. Kada se taj posao završi, posle je lakše- kaže naš sagovornik.
Sav posao sam radi, alatom koji mu je ostao od pradede. Tako i štavi kožu, polako, sa ljubavlju prema tradiciji i sa posebnom svečanošću koja je usmerena ka prošlosti i precima.
-Najbolja je jareća koža. Ona se prvo potapa u kreč, pa se guli, suši, elastična je i meka i sa njom se najbolje oblikuje telo gusala. Za mene je ovaj posao veoma važan, ne samo zato što volim srpsku tradiciju i guslanje, već što sam eto nastavio pradedovim stopama- podseća nas Miloš šta je to što je presudno da svoje slobodno vreme posveti ovom poslu.
Gašević je prvi put zasvirao gusle u javnost u drugom razredu osnovne škole. Od tada se ne odvaja od njih. Naučio je da gusla do svog dede Milovana i te prve koje ima još uvek čuva. To su stare gusle sigurno 70 godina i više, koje su njihovo malo porodično blago, koje će se preneti dalje u generaicjama koje dolaze u porodici Gašević.
A u međuvremenu, unapređivaće svoja znanja u izradi gusala i nastaviti da neguje tradiciju.
