Kakvi su to ljudi, pitam se?
Pametni, vredni, radni, politički svesni, patriote, vernici, ekolozi... eto baš takvi ljudi izađoše onomad i potpisaše peticiju protiv uništavanja našeg jedinog parka. Ova, jedina, mala zelena oaza u celom Blacu mora biti sačuvana na dobrobit i korist svih građana. Stadoše dostojanstveno a odlučno u odbranu nekoliko stabala koja krase centar našeg grad. Potpisa blizu četiristo ljudi, što je veliki uspeh s obzirom koliko nas živi u Blacu.
Trebalo je napraviti mesto za impozantnu građevinu visoku skoro dvadeset metara, rad akademskog umetnika Nikole Rikanovića „Časni krst“. O umetničkim kvalitetima samog rada struka mora da da završnu reč. Inače, umetnik se istakao projektom „DunAV“ Novi sad – Beograd.
Po ugledu na nekoliko gradova u Srbiji a sa obzirom na versku strukturu naše Opštine, gde je manje od jednog procenta nehišćana, primereno je upustiti se u takav projekat. Ali neophodno je držati se zakonskih procedura za javne nabavke. Sprovesti javnu raspravu o potrebi i benefitima takvog projekta.
Raspisati javni konkurs za idejno rešenje i izvodljivost tog rešenja. Građevinski radovi, nadzor i svi ostali tehnički radovi, ako je moguće, treba da dobiju naše, blačke, firme i građani.
Toj impozantnoj građevini, definitivno, nije mesto u centru Blaca iz više razloga. Zbog svojih gabarita koji prelaze obaveznih 16 metara visine čak za skoro četiri metra. Zbog uništavanja jedinog parka, zelene oaze gde građani mogu da predahnu i odmore se. Veličina skulpture bi zaklanjala okolne zgrade, a sama ne bi došla do izražaja jer joj je u neposrednoj blizini nekoliko visokih objekata. Po ugledu na druge gradove prikladno mesto moglo bi biti na ulazu u Grad, na nekom kružnom toku ili na nekom obližnjem brdu koje dominira nad Blacem.
Pominjanje Kosova i patriotizma u ovom kontekstu nije prikladno, ovo je ipak lokalna tema. Patriotizam se ne meri stepenima, a ni veličinom krsta – već delima koja ostaju iza nas, na dobrobit naših porodica i naše prelepe Srbije. A naročito je nedopustivo poređenje sa nečastivim u svakom smislu.
Bez stida, bez srama, a sa mnogo časti i ponosa građani žele svom gradu najbolje uređenje i najlepši izgled i zato dadoše svoj potpis da bi svima bilo lepše i bolje. Protiv su uklanjanja potencijalno opasnog drveća već za zamenu mladim i zdravim sadnicama. To su ljudi koji poštuju veru a i krst kao simbol te vere na način kako je naša crkva propisala i kako sami sveštenici to praktikuju.
Nek’ svako nosi svoj krst!
Rade Knežević, OO SSP Blace
