Oživeli zaboravljenu školu u selu Trpeze

Miloš Lučić iz kuršumlijskog sela Trpeze je sa meštanima obnovio seosku školu u ovom gotovo pustom selu. Ona je napravljena 1948. godine, a zatvorena je 2000. godine. Od tada je krenula da propada i za ove dvadeset i četiri godine, gotovo je uništilo vreme. Juče, na Vidovdan su se okupili ispred obnovljene škole i obeležili ovaj dan. Bilo je oko 150 žitelja i njihovih potomaka. Odavno se ne pamti da je toliki broj ljudi bio u ovom selu.

-Ja sam išao u tu školu, a gledajući je stalno kako propada, nisam imao srca da je tek tako prepustim, pa sam odlučio da je obnovim. Nekako mi se čini da će tako da oživi i selo- objašnjava nam Lučić kako je došao na ideju da obnovi seosku školu.

Dogovorio se sa retkim meštanima, uložio 5.000 evra pošto je godinama živeo i radio u inostranstvu, a onda su prikupili još oko 4.000 evra i zasukali rukave. Obnovili su krov, fasadu, betonirali podove, uradili i spoljno i unutrašnje uređenje.

-Glavni majstor je bio Mirko Radonjić kojem je otac iz ovog sela, a svi su pomogali. U neki danima, bilo je i po dvadesetak nas koji smo radili. Milina je bilo gledati ljude, taj život koji je odavno nestao u ovom selu- srećan je Miloš.

On kaže da je u selu, koje je na samoj administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom, čitave godine živo devet kuća, a leti ih bude i po dvadeset.

-Ne smemo da dozvolimo da život ovde nestane. Priroda je fantastična, na naše selo ima značajnu kulturno-istorijsku vrednost. Ovde je knez Lazar večerao pred boj, a postoji i pravedni grob, za kojeg se misli da je grob sluge Milutina, Lazarevog uhode. Njega je ubio Miloš Obilić, kada ga je susreo i kada je saznao koliko je Turaka na Kosovu. Zamolio je Milutina da ne govori ništa knezu Lazaru, ali je on rekao da mora reći istinu. Zato ga je Miloš ubio, jer se plašio da knez Lazar ne odustane od bitke kada čuje koliko je turske vojske- priča nam Lučić predanje o tom grobu.

Želja da opet oživi ovo selo jača je od svih neprilika i muka, pa se meštani trpeze nadaju da je ovo korak ka povratku mnogih u ovu sredinu.

-Najveći problem je put. Do sada smo ga više puta sami obnavljali, krpili, što smo mogli. Nismo nikada imali pomoć od opštine i države, ali se nadamo da će ovo obnavljanje škole da skrene pažnju nadležnih da nam pomognu oko puta- nada se Lučić.

Kako bi privukli ljude da borave u ovaj kraj, meštani razmišljaju da pokrenu akciju besplatne podele placeva za vikendice. U toku je formulisanje zamisli.

-Pomogli bi i u radovima. Samo želimo da vreme ne obriše zauvek naše selo- poručuje Lučić.

Njemu nije jasno zašto je država ovaj kraj prepustila umiranju i zašto ne čini ništa da ga oživi.

-U Kuršumliji je 92 sela, od toga je mrtvo 52 sela. Kome to ide u prilog, ne znam, ali je užasno to što se radi. Zamislite, rpe dve godine sam bio u Opštinu i službenik pojma nema gde je Trmka. Nisam mogao da verujem da opštinski službenik ne zna gde je ovo selo. To dokazuje da nikog nije briga, a redovno plaćamo poreze i od naših para eto i on živi- iznosi poražavajuće podatke naš sagovornik.

Podseća da je ovde šezdesetih godina bilo šest stotina stanovnika, a danas svega dvadeset.

-Moramo da se izborimo da se izuacija promeni- odlučan je Lučić.