Opadamo ili propadamo ? Pitanje je sad ? Koliko gubimo ako se samolikvidiramo u kulturološkim sferama, vodeći se mišlju da pojedinac ne može biti slobodan i svoj i u više oblasti kojima se bavi i kojima raspolaže ?
U stvari, sve su grane zanimanja usko povezane nevidljivim nitima, te ako presečemo jednu, lako se prekinemo na mestima gde nije trebalo. U vremenu, kada skoro da tajne i ne postoje, samo jedna predstava može da napravi kreaturu života pojedinca, glumca - naprimer. Koliko kulturološki aspekti govore o nama, a da toga nismo svesni – da li se zamislimo ? Kidanje niti, gubitak je samokontrole nacije. A kada se kida u više manjih sredina, na sasvim malo kvadrata, kuda stiže nacija – džungliramo neprimetno.
Srbi su od pamtiveka bosonog narod, ali se o nama najviše zna. Prepoznaju nas u svetu. Ne treba nama tuđa ruka, mi se sami selektivno odajemo. Nismo spremni da prihvatamo kulturološka viđenja, selektivno likvidiramo sve, o čemu ne znamo ništa.
Kao tajna operacija modernog vremena – složićete se - „kulturno propadanje“ je operacija zapada, uz našu nesvesnu, ali ne i Božju pomoć.
Ivana Đurković
