Počeću ovaj tekst pesmom koju je Gičin Funakoši napisao o Karateu i koja stoji na njegovom nadgrobnom spomeniku. Možda je ne zapišem baš tačno jer je u ovom trenutku dok pišem nemam a na netu je ne uspevam naći, pa pišem po sećanju, ali je suština tu: „Na ostrvu u

Na ostrvu Okinava, tamo gde se guste džungle završavaju i počinju ljudska naselja, živeli su Oni. Bili su vilovita bića, slična ljudima ali posedovali su čudesne moći. Boravili su u okrilju šuma, ili u pećinama blizu mora. Starci, dugih belih brada, u ogrtačima od svile, koji su im sezali do